- Na današnji dan 1944. godine Beograd je u Drugom svetskom ratu, na pravoslavni Uskrs, bombardovala saveznička, američka i britanska avijacija, navodno radi uništenja vojnih i privrednih objekata i zgrada u koje su Nemci smestili administraciju. U napadu je učestvovalo 130, a sutradan Bombe su bacane po sistemu "tepiha", široko zahvatajući stambene četvrti. Nikakve prave selekcije ciljeva očigledno nije bilo, razarane su bolnice, porodilište u Krunskoj ulici je do temelja razoreno. Evidentirano je da je poginulo 1.160 srpskih civila, tačan broj nikada neće biti utvrđen.
Tačan broj može itekako da se utvrdi ako SPC otvori knjige i objavi koliko su opela sveštenici očitali tih dana
Isto kao što može lako da se utvrdi koliko je stradalo civila u Beogradu kotkom bombardovanja od 4-20 oktobra 1944 od takođe "savezničkih" sovjetskih aviona
koje je poslao mršal Tolbuhin na zahtev generala Ždanova
Peko uhano na bleom konju a Srbi sahranjivali decu i žene
Preporuke:
10
9
2
petak, 16 april 2021 09:42
Vlada
Sva razaranja su se dogodila na zahtev "Generala" NOV Koče Popvića.On je bio komandant zasuzen za Srbiju.
Pogledati primer Leskovca (septembar 1944).
Preporuke:
13
7
3
petak, 16 april 2021 10:47
Mihajlovicka
Srbi su uvek imali svog Djindjica da pozove saveznike da nas bombarduju.
Preporuke:
16
7
4
petak, 16 april 2021 11:54
eh
Mihajlovicka
Srbi su uvek imali svog Djindjica da pozove saveznike da nas bombarduju.
Imaju "srbi" i dsada "gomilu đinđića"
samo pročitaj koje sve "partije" pozivaju
evropu da nas "disciplinuje"
Preporuke:
14
2
5
petak, 16 april 2021 16:27
Radio London
Prema zvaničnom obaveštenju koje je tada objavio Radio London, na Uskrs 16. aprila 1944. Beograd je bombardovan na zahtev Maršala Tita.
Preporuke:
14
6
6
petak, 16 april 2021 17:20
Tito i Koča
Prema zadnjim poznatim saznanjima istoričara 2. Sv. Rata pre svega profesora Momčila Pavlovića i dr. zahtev saveznicima za mombardovanje gradova u Srbiji tražio je i dobio za to saglasnost J. B. Tito. Ciljeve je određivao lično kontraverzni Konstantin Koča Popović, cincar poreklom iz kontraverzne porodice koja se na nepošten način tokom 1. S. Rata liferovanjem robe obogatila. Posleratne vlasti Kraljevine u sudskom postupku su oduzele svo bogatstvo Kočinog oca! Kao nepošteno stečeno! Ovi Kočini Popovići ostali su upamćeni u Beogradu kao "peskari" jer su mešali pesak i brašno koje su liferovali. Što se tiče porekla Z. Đinđića i tu ima nejasnoća. Poznato je da mu je majka Mila živela u kući Izetbegovića u Bosanskom Šamcu a u kojoj je rođen Alija Izetbegović. Pre njene udaje za kontraobaveštajnog oficira JNA, KOS-a, Dragomira Đinđića, rodom iz Prokuplja, Srbija, 1952. g. ona je rodila vanbračnog sina Zorana. Zorana je za vanbračno dete prihvatio poočim mu Dragomir. Nisu Srbi tražili bombardovanje
Preporuke:
14
8
7
petak, 16 april 2021 17:21
Zvonimir Bgd
Vlada
Kolega Vlado, uvek sam se pitao, a evo to se i sada dešava, zašto pored svojih odličnih zalaganja za demokratiju, ljudska prava, pravnu državu i zabranu komunističkih stranaka pišete tako trivijalne komentare u vezi sa savremenom istorijom.
Jedino tada komentari su vam isključivi, jednodimenzionalni i u neskladu sa istorijskom naukom koja je već dovoljno toga pokazala i dokazala npr. baš po pitanju savezničkih bombardovanja ne samo Beograda, Srbije, nego i drugih oblasti i gradova širom Evrope.
Ne služi Vam na čast, jer se svesno odričete približavanju istorijske istine.
Preporuke:
4
6
8
petak, 16 april 2021 18:45
Vlada @ Zvonimir Bg
"Profesor dr Momčilo Pavlović, iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, sa Veroljubom Trajkovićem autor knjige „Savezničko bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. Studija i dokumenti“. - U svakom slučaju, kada je avgusta 1944, prilikom Titove posete Kazerti, uspostavljena koordinacija sa savezničkim komandantima na Sredozemlju, balkanske vazduhoplovne snage pružaju direktnu vazdušnu podršku partizanima na zemlji, koji im i dostavljaju ciljeve i tačke koje bi trebalo bombardovati. To je okvir za razumevanje zahteva Koče Popovića za bombardovanje ciljeva po Srbiji, pa i samog Leskovca..."
Nikada nisam bio za "zabranu komunističkih partija" ukoliko njihovo delovanje ne moze da se okarakteriše kao "zločinačko udruživanje" (onako kako to zskoni tumače) vec za otklon od tptalitarnog Brozovog sistema i za redefinisanje odnosa prema istorijskoj ulozi KPJ.
To su dve potpuno različite stvari.
Preporuke:
2
0
9
petak, 16 april 2021 19:13
NB
@neće biti
Grešite, Crkva nema preciѕnu evidenciju.
Ljudi su sahranjivani masovno u zajedničke grobnice, velikim delom neidentifikovani.
U takvim okolnostima nije bilo drugih mogućnosti. Naravno ne svi, ali velikim delom.
Inače, slažem se u osnovi s Vašim viđenjem. I posebno hvala što naglašavate, mislim jedini, koliko je Begrad stradao u sklopu priprema za oslobođenje, oktobra `44.
Preporuke:
1
0
10
subota, 17 april 2021 01:59
Zvonimir Bgd u vezi sa temom i diskusijom 1
Savezničko bombardovanje gradova koji su bili pod kontrolom Nemaca sprovodilo se širom Evrope. Razoreni su gradovi i naselja u mnogim državama. Civilnih žrtava savezničkih bombardovanja bilo je najviše u Nemačkoj, Francuskoj...
Na teritoriji Jugoslavije bombardovan je širi spektar gradova kao što su Zadar, Pula, Maribor, Rijeka, Budva, Bar, Berane, Podgorica, Sarajevo, Kaštele, Slavonski Brod, Split, Trogir, Šibenik, Knin, Vinkovci, Bihać, Višegrad, Celje, Cres, Pag, Rab..., selektivno u periodu od novembra 1943. do marta 1945.g.
Postojala je posebna operacija Ratvik, tzv.Nedelja pacova (Ratweek) kojom se u septembru 1944. dejstvovalo na nemačku grupu armija "E" u povlačenju. Akcije je pokrivala 15.američka vazdušna grupa (15th USAAF) u čijim se dokumentima ciljevi u Srbiji vode kao sekundarni, jer je to činila u odlasku i povratku sa bombardovanja naftnih izvora u Ploeštiju, Rumunija. Ipak, nešto nije u redu sa tim dokumentima. Ploešti je zauzela Crvena Armija još krajem jula.
Preporuke:
0
0
11
subota, 17 april 2021 02:04
Zvonimir Bgd u vezi sa temom i diskusijom 2
Bombardovanje Beograda i drugih ciljeva u Srbiji (Zemun, Rakovicu, Paraćin, Jagodinu, Borski rudnik, Trepču itd.) prvi je od Britanaca, preko emigrantske vlade u Londonu, tražio njen ministar vojske general Dragoljub Mihailović, i to već od marta 1942.g. Do početka 1944.g. uputio je vladi oko 30 takvih depeša. Pronađeno je i nekoliko depeša koje je komandant JVuO poslao i engleskoj komandi Istoka u Kairo, kao i komandi 15.američke armije od kraja 1943.g. Sve te zahteve su navedene komande samo primale "k znanju", jer su u to vreme Nemci imali prevlast u vazduhu. Kasnije, uticaj generala Mihailovića je znatno pao, pa su i njegovi zahtevi pali u zaborav.
Na relaciji Vrhovni štab NOVJ - Saveznici, prvi dokument je od 20.septembra 1943. U korpusu tih dokumenata navode se ciljevi: A) VAROŠI: 1.Beograd, kasarne u Topčideru i dr.; 2.Niš, kasarne kod Crvenog Krsta, tenkovske i topovske šupe, Tvrđava sa magacinima; ... B) KOMUNIKACIJE: drum i železnička pruga Niš-Beograd i dr.
Preporuke:
0
0
12
subota, 17 april 2021 02:10
Zvonimir Bgd u vezi sa temom i diskusijom 3
Što se tiče lično Josipa Broza, prvi pronađeni dokument je od 17.septembra 1944.g:
"Zamenik šefa nezavisne američke misije kod maršala Tita", pešadijski major Stejfor Rejd, uputio je komandi 15.američke vazduhoplovne armije da je "maršal Tito izjavio da 15.vazduhoplovna treba odmah bombardovati barake severno od grada Valjeva ... tamo ima 500 Nemaca opkoljenih partizanima i zabarakadiranih, kao i magacin municije i da nema protivavionske artiljerije".
Izvori u knjizi "Neizvesna prošlost Srbije", Prometej 2014, autor prof.dr Đorđe Stanković, šef katedre za istoriju FF u Beogradu.
I ovo su Saveznici primali "k'znanju". Tokom marta i aprila 1944.g. žestoko su napadnuti ciljevi u Mađarskoj i Rumuniji. Beograd je označavan kao "rezervni cilj". Bombarderi B-17 i B-24 "Liberator" gađali su ciljeve na zemlji vizuelnom tehnikom uz slabe korekcije pogodaka. Na osnovu nemačkih izvora, u savezničkim bombardovanjima Beograda poginulo je 343 nemačka i 96 italijanskih vojnika, kao i 1160 građana.
.jpg)
Tačan broj može itekako da se utvrdi ako SPC otvori knjige i objavi koliko su opela sveštenici očitali tih dana
Isto kao što može lako da se utvrdi koliko je stradalo civila u Beogradu kotkom bombardovanja od 4-20 oktobra 1944 od takođe "savezničkih" sovjetskih aviona
koje je poslao mršal Tolbuhin na zahtev generala Ždanova
Peko uhano na bleom konju a Srbi sahranjivali decu i žene
Pogledati primer Leskovca (septembar 1944).
Srbi su uvek imali svog Djindjica da pozove saveznike da nas bombarduju.
Imaju "srbi" i dsada "gomilu đinđića"
samo pročitaj koje sve "partije" pozivaju
evropu da nas "disciplinuje"
Kolega Vlado, uvek sam se pitao, a evo to se i sada dešava, zašto pored svojih odličnih zalaganja za demokratiju, ljudska prava, pravnu državu i zabranu komunističkih stranaka pišete tako trivijalne komentare u vezi sa savremenom istorijom.
Jedino tada komentari su vam isključivi, jednodimenzionalni i u neskladu sa istorijskom naukom koja je već dovoljno toga pokazala i dokazala npr. baš po pitanju savezničkih bombardovanja ne samo Beograda, Srbije, nego i drugih oblasti i gradova širom Evrope.
Ne služi Vam na čast, jer se svesno odričete približavanju istorijske istine.
Nikada nisam bio za "zabranu komunističkih partija" ukoliko njihovo delovanje ne moze da se okarakteriše kao "zločinačko udruživanje" (onako kako to zskoni tumače) vec za otklon od tptalitarnog Brozovog sistema i za redefinisanje odnosa prema istorijskoj ulozi KPJ.
To su dve potpuno različite stvari.
Grešite, Crkva nema preciѕnu evidenciju.
Ljudi su sahranjivani masovno u zajedničke grobnice, velikim delom neidentifikovani.
U takvim okolnostima nije bilo drugih mogućnosti. Naravno ne svi, ali velikim delom.
Inače, slažem se u osnovi s Vašim viđenjem. I posebno hvala što naglašavate, mislim jedini, koliko je Begrad stradao u sklopu priprema za oslobođenje, oktobra `44.
Na teritoriji Jugoslavije bombardovan je širi spektar gradova kao što su Zadar, Pula, Maribor, Rijeka, Budva, Bar, Berane, Podgorica, Sarajevo, Kaštele, Slavonski Brod, Split, Trogir, Šibenik, Knin, Vinkovci, Bihać, Višegrad, Celje, Cres, Pag, Rab..., selektivno u periodu od novembra 1943. do marta 1945.g.
Postojala je posebna operacija Ratvik, tzv.Nedelja pacova (Ratweek) kojom se u septembru 1944. dejstvovalo na nemačku grupu armija "E" u povlačenju. Akcije je pokrivala 15.američka vazdušna grupa (15th USAAF) u čijim se dokumentima ciljevi u Srbiji vode kao sekundarni, jer je to činila u odlasku i povratku sa bombardovanja naftnih izvora u Ploeštiju, Rumunija. Ipak, nešto nije u redu sa tim dokumentima. Ploešti je zauzela Crvena Armija još krajem jula.
Na relaciji Vrhovni štab NOVJ - Saveznici, prvi dokument je od 20.septembra 1943. U korpusu tih dokumenata navode se ciljevi: A) VAROŠI: 1.Beograd, kasarne u Topčideru i dr.; 2.Niš, kasarne kod Crvenog Krsta, tenkovske i topovske šupe, Tvrđava sa magacinima; ... B) KOMUNIKACIJE: drum i železnička pruga Niš-Beograd i dr.
"Zamenik šefa nezavisne američke misije kod maršala Tita", pešadijski major Stejfor Rejd, uputio je komandi 15.američke vazduhoplovne armije da je "maršal Tito izjavio da 15.vazduhoplovna treba odmah bombardovati barake severno od grada Valjeva ... tamo ima 500 Nemaca opkoljenih partizanima i zabarakadiranih, kao i magacin municije i da nema protivavionske artiljerije".
Izvori u knjizi "Neizvesna prošlost Srbije", Prometej 2014, autor prof.dr Đorđe Stanković, šef katedre za istoriju FF u Beogradu.
I ovo su Saveznici primali "k'znanju". Tokom marta i aprila 1944.g. žestoko su napadnuti ciljevi u Mađarskoj i Rumuniji. Beograd je označavan kao "rezervni cilj". Bombarderi B-17 i B-24 "Liberator" gađali su ciljeve na zemlji vizuelnom tehnikom uz slabe korekcije pogodaka. Na osnovu nemačkih izvora, u savezničkim bombardovanjima Beograda poginulo je 343 nemačka i 96 italijanskih vojnika, kao i 1160 građana.